Proslavljeni jugoslovenski glumac koji živi i radi u Prištini i Tirani Enver Petrovci, boravio je u Nišu na “Filmskim susretima” sa ekipom filama Radoša Bajića, “Braća po babine linije”.

Dugo godina niste bili u Nišu, kakav je osećaj, kako Niš sada izleda?

– Bio sam pre par godina kratko, ali samo u prolazu, privatno. Ali ovako i ovim povodom .. . baš dugo.. Niš se dosta promenio, lepši savremeniji, ali moram da priznam, nekao mi je bio više meraklijski ranije sa starim kafanama.. (osmeh).

Odakle saradnja sa Bajićem?

– On mi je ponudio ulogu u filmu „Braća po babine linije“, ulogu Grujice, srpskog seljaka i ja sam velikim zadovoljstvom prihvatio, bez razmišljanja, odnosno kada sam video scenario. Bio je to izazov vratiti se na srpsku filmsku scenu.

Foto: A.S Enver Petrovci i Njegoš Poopović

Kako živite u Prištini, posao?

– Nažalost nema posla, nema interesovanja za kulturu ni malo. Osnovao sam privatno pozorište u kući moga oca „Očevo pozorište“, ali kao što sam već rekao, nema interesovanja, nema ni sredstava.

Iskustvo u Tirani?

U Tiranu sam otišao pre svega zbog jezika, to je bila moja prednost u potrazi za poslovnom srećom. Radim neke projekte i predajem, režiram. . Radi se. . .

Da li bi ste se vratili u Srbiju, Beograd?

– Nažalost nemam više stan tamo, prodao sam ga, ali želja postoji i ako se ostavre neki uslaovi, zašto da ne? Ili barem na neko vreme . .Lepo je raditi u Srbiji.

Da li ste u kontaktu sa nekim od kolega iz bivše zemlje?

-Rade Šerbedžija, sa njim sam  najviše u kontaktu bio u toku mog izbeglištva, a i sada..

Kažu da Vam je neostvarena želja da igraete Mitketa u Koštani?

-Uh  da, to mi je velika želja i nije bitno da li će to biti Narodno pozorište u Beogradu ili u nekom drugom gradu Srbije. Živim za taj dan i nadam se da će mi se želja ispuniti.