Do juna, četiri inspekcije u informacioni sistem

0

Premijerka Srbije Ana Brnabić danas je najavila da će do juna biti umrežene prve četiri inspekcije u informacioni sistem e-Inspektor.

Foto: A.I. AKORD MEDIA.

Plan je da do sredine 2019. budu umrežene sve 42 inspekcije, što će uvesti potpunu transparentnost u rad inspekcijskih službi”, rekla je Brnabić na konferenciji “Izlaz iz sive ekonomije” koju je Vlada Srbije organizovala u saradnji sa Nacinalnom alijansom za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Ona je rekla da je jedan od prioriteta za 2018. godinu realizacija programa za transformaciju Poreske uprave.

“Podjednako su važne posticajne mere Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije”, rekla je Brnabić i dodala da očekuje i da će efekti poreskog oslobođenja početnika u poslovanju omogućiti da te mere budu proširene i na druge.

Ocenila je da je 2015. bila prekretnica u borbi protiv sive ekonomije jer od tada postoje Nacionalni program i Zakon o inspekcijskom nadzoru koji je uveo bolju koordinaciju inspekcija, a počela je kontrola i neregistrovanih privrednih subjekata i uvedene su kontrolen liste za inspekcije.

“Za proces pridruživanja Evropskoj uniji od velikog značaja su reforme, pre svega u oblasti vladavine prava, a naročito u borbi protiv korupcije. To je usko vezano za suzbijanje sive ekonomije”, rekao je ambasador Nemačke, Aksel DITMAN.

On je podsetio da je nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel prilikom svoje posete Srbiji prošle nedelje potvrdio perspektivu članstva Srbije u Evropskoj uniji ukoliko su ispunjeni pristupni kriterijumi.

Analiza sive ekonomije u Srbiji koju je 2017. koju je sproveo NALED, uz podršku Nemačke razvojne saradnje, pokazuje da je obim sive ekonomije smanjen u prehodnih pet godina među registrovanom privredom sa 21,2 na 15,4 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Ali, i dalje svako treće preduzeće posluje u sivoj zoni, čemu značajno doprinose neregistrovane firme koje čine više od 17 odsto ukupnog broja preduzeća.

“Unapređenje inspekcijskog nadzora u cilju otkrivanja neregistrovanih firmi mora da bude prvi prioritet novog akcionog plana Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije, kao i efikasnije procesuiranje takvog ponašanja jer je, prema nalazima studije, tek 24 odsto privrednika, ili svaki četvrti, uvereno da će; siva zona će biti kažnjena “, rekao je potpredsednik Upravnog odbora NALED-a Goran Kovačević na konferenciji na kojoj je predstavljena studija.

U toj studiji je navedeno da su zapošljavanje bez ugovora i isplata zarada na ruke najdominantniji oblik rada mimo propisa. Od 100 dinara stečenih radom u sivoj zoni, 62 dinara potiču od neprijavljivanja plata, a 38 dinara od izbegavanja evidentiranja prodaje roba i usluga, odnosno profita.

Takođe je utvrđeno da je u odnosu na 2012. godine broj preduzeća koja ne upisuju zaposlene prepolovljeni – sa 20,5% na 10,8% od ukupnog broja preduzeća.

Registrovana preduzeća koja deo poslovanja obavljaju u sivoj zoni, čine 16,9 odsto ukupnog broja firmi i njihov broj se značajno smanjio u odnosu na prethodnu analizu NALED-a kada ih je bilo 28,4 odsto. Od 10 kompanija koje su radile u skladu sa propisima u 2012. godini, osam je nastavilo da radi, dok je 10 firmi iz sive zone osmih odlučilo da se presele u zakonske tokove.

Pozitivnom rezultatu su najviše doprineli bolji uslovi za poslovanje, makroekonomska stabilnost, unapređen rad inspekcija i efikasnija naplata poreza, navodi se u analizi NALED-a i dodaje da su preduzetnici skloniji sivoj ekonomiji u odnosu na privredna društva, kod kojih su posebno rizične firme koje nemaju zaposleni ili posluju sa povezanim licima.