Vreme prolazi a rana na srcu se ne zaceljuje. Ovako započinje priča o Mariji Tošović (37) iz Merdara kod Kuršumlije, kojoj je u noći između 10. i 11. aprila 1999. godine NATO ubio jedanaestomesečnu ćerka Bojana i muža Božinu (29). Marija je tada bila u sedmom mesecu trudnoće i iako je bila teško povređena, uspela je da održi trudnoću i 17. juna rodi kćerku Anđelku. Danas, Marija ima samo jedno pitanje – zašto?

Naša kuća se nalazila na samoj, kako se sada kaže, administrativnoj liniji. Te večeri smo legli ranije kako bi sutradan poranili da dočekamo Vaskrs. Malo pre ponoći začuli smo neku tutnjavu i shvatili da je u blizini pala bomba. Tada je grunulo. Kada sam se osvestila shvatila sam da je bomba (tomahavk) direktno pogodila našu kuću i da smo zatrpani. Kao u snu čula sam muža kako me doziva. Videla sam ga zatrpanog podrumskim kamenjem i gredama. Pored njega ležala je Bojana – priseća se strašnog događaja Marija.

Bojana

Strašnu eksploziju čuli su Marijini roditelji i brat, čija je kuća u blizini. Dotrčali su i iz potpuno srušene kuće, prvo izvukli Bojanu, koja je već bila mrtva, i dali je Marijinoj majci. Otac Savo i brat Mirko su golim rukama otkopali Mariju i Božinu. Pod kišom kasetnih bombi odneli su ih na put ispod nadvožnjaka, kako bi koliko-toliko bili zaštićen od bombi.

-Pitala sam gde je Bojana a oni su mi rekli da su je odneli kod moje majke. Božina je bio nepokretan ali još živ. Celu noć smo proveli ispod nadvožnjaka, dok nije svanulo i prestalo bombardovanje. Tada sam primetila da moj muž više ne diše. “Umro je”, zavapila sam a moji su mi tada rekli da mi je i ćerka mrtva – priseća se Marija i dodaje da se posle toga malo čega seća.

Tešku povređenu Mariju prebacili su u Kuršumliju, pa u bolnicu u Prokuplje. Dugo se lečila, ostali su brojni ožiljci po celom telu, ali kako kaže, najveći i najteži na duši.